Mirjana Bobić Mojsilović
Traži me
odlomak iz romana Mihailo Lazarević, zvani Miša, imao je budućnost, mada je sam uvek bio spreman da ponosno kaže kako je imao prošlost. I to kakvu! Proputovao je pola sveta.
Rovinj.
Ibica.
Mikonos.
Tajland.
Njujork.
Diseldorf.
Rim.
Venecija.
Crna Gora.
Diskoteke, tu je bio car. A jedno vreme je davao i časove tenisa. Na Mikonosu je bio izučio za barmena. Na plaži Super paradise, mućkao je koktele za improvizovanim šankom po ceo dan, nikada se ne žaleći na umor, i uživao u spektakularnom pogledu – bilo je to čitavo more golih holandskih, nemačkih i engleskih grudi. Gola dupeta belosvetskih pedera nisu ga zanimala iako je i njih bilo na pretek. Prvo, zato što je imao lepšu zadnjicu od svakog od njih, a drugo
zato što je oduvek bio pravi pravcati muškarac.
Znoj, seks i – Hulio Iglesias!
Ne, rok end rol nije bio pogodan za muvanje riba. Samo Hulio, a može i Šarl Aznavur, kad dođe do bliskosti. A u kolima uvek, pogotovo kad je bio mlađi, jednostavno,21 to je bila dobitna kombinacija – i Džej Džej Kejl, dok nije otkrio nečuvenu delotvornost sonornog glasa i seksi muzike Kris Rie.Tada je bio kompletan. Beograd je bio na kolenima. Dramaturgija je bila poznata – on okreće ključ i pali motor, prebacuje ruku preko sedišta dok vozi u rikverc, muzika počinje, desna ruka na menjaču, obavezna srebrna ili zlatna narukvica sa pločicom – sklizne do zgloba; u deliću sekunde on vidi da je ona, pogleda uprtog napred, nogu prekrštenih, spremna svakog trenutka da zažmuri –dok neko od njegovih anđeoskih pomagača iz kasetofona, šalje opojnu muzku koja obara sve barijere. I sedišta.
Ne, pa to je bilo prosto neverovatno – čim Hulio zaguguče, ona se okreće ka njemu, očiju punih divljenja i zaprepašćenosti što takav alfa mužjak ima tako romantično srce i tako istančan ukus. Po tom prvom pogledu koji spazi svaki put kad on i Hulio kreću u avanturu, on tačno zna da li će prvi pojubac pasti na prvom semaforu, ili na parkingu ispod Kalemegdana, ili na Košutnjaku. Ne, za Mihaila Lazarevića nikada nije bio pitanje da li će je smuvati – jedino je diskutabilno bilo kada – odmah, ili malo kasnije. Uglavnom je bilo odmah, mada se Mihailo nikada tako nečim ne bi hvalio. Poštovao je žene. Voleo ih je. Sviđale su mu se. Nije mogao bez njih. Nikada ih ne bi namerno povredio. Nikada. A toliko je puta u životu čuo da je đubre, da je kreten i jadnik. Nije to zaslužio. Smatrao je da to, uglavnom, ne zaslužuje...