Mirjana Bobić Mojsilović
Tvoj sam
odlomak iz romana Karneol Na jednom arheološkom nalazištu u gradu Uru, u grobnici Pu Abi, sumerske kraljice iz trećeg milenijuma pre Hrista, pronađena je njena odeća na kojoj je, pored drugog poludragog kamenja, bilo i karneola. Drevni Egipćani stavljali su ga u grobove zbog verovanja u njegove velike moći u zagrobnom životu. Egipćani su ga obožavali i zato je karneol, u kombinaciji sa lapis lazulijem i tirkizom bio najomiljeniji nakit njihovog doba. Ovaj kamen voleli su i na Bliskom Istoku – veruje se da je karneol predstavljao jevrejsko pleme Rubena na Aronovom plastronu, a apostol Filip i neki muslimani zovu ga i danas kamen iz Meke. Muslimani su verovali da ugravirano Alahovo ime na ovom kamenu onome ko ga nosi donosi Alahovu pomoć u ostvarenju svih želja. U antičkoj Grčkoj i Rimu, zvali su ga sardius i koristili su ga za pravljenje prstenova pečatnika, broševa i kameja. Gete je verovao u moć ovoga kamena, kome je pripisivao moć zaštite od zla, pojačavanje nade i donošenje dobre sreće. U indijskoj astrlogiji karneol važi za drugi kamen rođenih u znaku škorpije. Za mnoge je karneol moćan kamen motivacije, a neki ga i danas zovu „kamen samopouzdanja”. Navodno, pomaže naročito onima koji su uplašeni od onoga što dolazi, i onima koji nemaju smelosti da donose važne odluke DRUGA KONZERVA „Pšššš”, čulo se samo otvaranje nove konzerve piva, klokotanje prvih nekoliko gutljaja. Balaban je sedeo u fotelji, pio pivo i zurio ispred sebe. Pročitane stranice profesorovog rukopisa bile su na podu. Ostatak je stajao na stolu, čekajući da bude pročitan. Balaban još jednom nagrnu konzervu piva, i zapali novu cigaretu. Povuče jedan dug dim, a zatim se, stenjući, sagnu i podiže ponovo priču o karneolu, koju je upravo pročitao. Ponovo pročita poslednju stranu, stavi je na stomak i glasno reče: „Dobar je Stanislav. Voleo bih da sam ja ovo napisao.” Zatim pogleda još jednom papir, i spusti ga na pod. „Mamu mu jebem, matori je odličan”, promrmlja smeškajući se i uze da čita sledeću priču. Samo za tvoje oči Bilo je kasno leto. Sunce je još uvek bilo jako, ali su noći bile hladnije. U malom porodičnom hotelu na „Sabia d’oro”, na severu italijanskog Jadrana, gostiju je još uvek bilo puno, ali se ogromna plaža sa zlatnim peskom polako praznila. More je bilo idealno toplo. Ligeštuli uredno poređani. Dece, na svu sreću, sve manje, ako ne računamo lokalnu, koja su i inače dobro vaspitana i ne dosađuju turistima. Jedan gospodin u svojim četrdesetim, leži u ligeštulu i čita knjigu. Pored njega je vrlo mlada devojka, mogla bi da mu bude i ćerka, ali po tome kako je on gleda kada ulazi u vodu, evidentno je da su oni par. Ona izlazi iz vode, mokra je, ima bikini sa cvetnim dezenom, dečačku frizuru, veoma je vitka, prilazi starijem gospodinu, staje ispred njega; on podiže pogled, nasmeši se. Ona podiže nogu, i nežno mu gurne knjigu. Knjiga padne na pesak. Ona se smeje. Onda se ona sagne i počne da trese mokru kosu po njemu. On je hvata za ruke, i pokušava da je poljubi. Ona se izmakne, nasmeje se, rukom mu rasturi frizuru i zavali se u svoj ligeštul. Gospodin se oseća pomalo glupo, ali ne reaguje. Ne može da bude toliko mlad. Namesti frizuru, nežno joj se nasmeši, a onda dohvati knjigu, otrese je od peska i nastavi da čita. Ona pretura po svojoj tašni za plažu koja je takođe u cvetnom dezenu i slaže joj se sa kostimom, zatim vadi poslednji broj časopisa „Gioia”, i žvaku. Nervozno okreće stranice časopisa, vidi se da ne čita, da samo gleda slike. Ona glasno žvaće žvaku i pravi balone. Baloni pucaju. Gospodina nervira što ona pucketa žvakom, i što može da čuje rad njenih vilica i pljuvačke, to ga dekoncentriše, ali ne kaže ništa. Okrene se ka njoj i nasmeši se. Ona nastavi da pucka balonima. Zatim, spusti novine na pesak. Stavi naočare za sunce. Onda ih polako spušta kažiprstom, na vrh nosa. I, tako posmatra scenu ispred sebe. Dok drži kažiprst na nosu, sunce baca svoj zrak na burmu na njenoj desnoj ruci. Udata je. I gospodin ima burmu. On je, očigledno, njen muž. Ali, s obzirom na njene godine, oni su vrlo kratko u braku. Plažom prolazi muškarac u šortsu, golih prsa. Preplanuo je, njegova leđa su mišićava i glatka, njegove grudi tek malkice prošarane crnim maljama. Kosa mu je gusta i crna kao ugalj, zalizana brilijantinom, začešljana unazad, i loknice na krajevima pokrivaju polovinu njegovog moćnog, bikovskog vrata. Muškarac, malo mlađi od bledog gospodina koji se krije od sunca da ne pregori, usporava korak dok prolazi pored njih. Devojka ga gleda. Muškarac ima crne brkove, masne kafene oči, ogromna ramena i mišićave ruke. Klimne im glavom u znak učtivog pozdrava i produži dalje. Devojka ne mrda glavu, ne okreće se. Ali, njene zelene oči ga prate. Ona se promeškolji, podigne jednu nogu, i prekrsti je. Zatim se zavali u ligeštul, vrati naočare na vrh nosa i napravi ogroman balon od žvake. Balon pukne. Gospodin sve vreme posmatra svoju mladu suprugu. Ne kaže ništa. Kad primeti da je ona gledala ovog lepog neznanca koji izgleda kao kakva ljubavna zver, gospodin posednički pruži svoju ruku i pomazi svoju mladu, lepu ženu po kolenu. Onda ona stavi svoju šaku na njegovu. Traje to samo nekoliko sekundi, a onda je ona skloni. Gospodin je utešen. Umiren. Kad njoj pukne balon, on ovoga puta ne podigne glavu sa knjige. Samo se blago nasmeši i nastavi da čita. Zatim, ona uzima kremu za sunčanje i počinje da se maže. Prvo noge. Vrlo elegantnim pokretima utrljava kremu na svoju cevanicu, pa na koleno, a zatim prelazi na butine. Radi to tako da njen muž ne može više da čita. Posmatra je sa takvom neizmernom ljubavlju, da samo što ne zaplače. Ona ga izaziva. On ustaje, klekne pored nje, hoće da je poljubi. Ona odmakne glavu, zatim, raširenih ruku koje su masne od kreme, pokaže mu na svoja usta. Među zubima drži žvaku, on je vadi i baca u pesak. Ona počinje da se smeje, i on je ljubi. Ona ga zagrli. On sedne pored nje u topli pesak, i počinje da joj maže noge. Ona se proteže u ligeštulu, podigne ruke visoko, onda ih stavi na potiljak. On je poljubi u pupak, i otrči u vodu držeći ruke ispred sebe, kao da je fudbaler koji očekuje slobodan udarac. Prati ga njen zvonki smeh. Na trenutak izgledaju kao nekada bludni par Vladimira Nabokova: kao profesor Hambert Hambert i Lolita, samo što je prošlo dosta vremena od onda. Venčani Hambert Hambert i njegova Lolita, jedno sedam godina kasnije. Nešto tu ne štima…